Bio je taj Troglav odavno na Must to do listi, Dinara je uvik izazov. Konacno je grah pao na njega prošlu subotu. Mario sad već tradicionalno vodi taj zimski  uspon. Trebalo nas je biti 15, ali nekom kombinatorikom, kojoj je kumovala viroza, na uspon nas je krenulo 9. I lipo smo se strateški  rasporedili u 3 auta.
Kao prvo, triba udrit kartelu u Pinjura, u Sinju, te popit kavu, obaviti zadnju kupovinu, i onda pravac Ježević. Dogovoreno je bilo, da će Dino radit večeru, kuvat gulaš. Štaviše, on je napravio cilu pripremu, kupio meso, isjeckao ga, očistio kapulu, isjeckao je, kao i mrkvu, celer…

Na početku staze, koja vodi do PS Pume ( btw. 7km dug uspon), momci su rasporedili tu Dinovu pripremu po ruksacima. Usprkos skladištenju nasjeckane kapule u 3 kese, i zahvaljujući čistom zraku, cilim putem se ćutila. Bez obzira na ljekovitost, nije baš da smo se gurali, hodati iza Dina. Naravno, kapula je bila u njegovom ruksaku.
Pozitivno gledano, cilim putem, fokus je bio na kapuli, a ne na težini uspona. Ruksaci su bili puni, pored stvari za dvodnevni izlet, bile su tu dereze, cepini, oćala više vrsta, jaketa isto tako…
Treba biti u formi za izvući Pume iz Ježevića.
I onda konačno dođosmo u podnožje Velike Duvjakuše i PS Pume izgledaju na dohvat ruke. Ala sriće ! Iako nas je Mario poveo prečacem, potrajalo je još do kuće.
Definitivno sam bila ugodno iznenađena, lipotom mista, na kojem je smješteno PS.
Izgled kuće je pravi planinski, ali u kamenu izgrađen. Graditelji su se potrudili, ispoštovali su i funkcionalnost i estetiku.
Kad smo došli u sklonište, ostavili smo ruksake, rezervirali mjesto spavaonici ( prostrli svoje vriće), i nešto pojeli.
Zatekli smo nekoliko planinara u kući, a jedan od njih se ponio domaćinski prema nama. Mi smo trebali zapaliti drva u peći. Iza kuće se nalaze drva, koja treba ispilati i iscipati.
Naš Braco je pršta od energije i taj mu je posal taman dobro doša’! 
Braco, sve smo ti omogućili !
Ali drva su mokra, vlažna i ne obećavaju lagano do vatre doći !
Planinar koji se osjećao kao domaćin nam je ukratko objasnio : “Drva se nećkaju”!
I ta rečenica je bila highlight ovog uspona na Troglav.
Za spomenit je, da smo na velikoj vatri smo kuvali i grijali se.
Nakon odmora i okrijepe, otišli smo na vrh Velike Duvjakuše.
I na vrhu ja shvatim, zašto se sklonište zove Pume!
Spomen ploča s kamenim blokovima, na kojima su imena poginulih Puma u zimu ’94.! Baš me štrecnilo! Samo sam promislila, kako im je samo bilo !? Dinara je naš prirodni štit, čuva i Zagoru  i obalu. Ali je divlja, mrzla, vjetrovita, snjegovita, i’ko je nebi’ volija takvu !?
.
Već pada mrak, svi smo u kući, uz vatru. Na špaheru se krčka gulaš, kojem je prethodilo dugo dinstanje one nasjeckane kapule.
Naša policajka Žele sin ( ona dolazi iz kraja, ‘di se i ženska dica zovu sin) , se baš lipo snašla u kužini, vješto crpi vodu iz bunara, pere, čisti, servira. Pomaže joj i  prijateljica Ana, tako da snima i fotka sve njene aktivnosti. Zašto to radi, ne mogu ovde reći?!
.
Gulaš je bio fantastičan, a za spomenit je da svi naši ruksaci i jakete bili u toj zajedničkoj prostoriji, ‘di se kuha i jede.
.
Nakon večere nastavljamo u revijalnom tonu.
.
Slijedeće jutro smo se probudili prokuvani. Ne da se drva nisu nećkala, nego su bila 100% učinkovita.
.
Nakon doručka, spremamo se za Troglav.
Dereze nam ne tribaju, jer nema sniga, a to je trebao biti zimski uspon. Tek smo ih obuli pri kraju uspona. U odnosu na jučerašnji uspon, ovo je bilo laganini. Samo što danas nije bilo kapule, ali naše jakete su usupale miris gulaša. Ovo je, kao neki, gastro hiking!
Dobrim dijelom i na samom vrhu nas je magla pratila. Vidljivost 1m !
Nema druge, morat ću opet doći!
.
Eto nas! Mission accomplished!
Brzinsko fotkanje na Troglavu, i okret nazad.
Nizbrdo nas prati zadovoljstvo, ono kad napraviš šta si naumio.
U skloništu opet okrijepa, pa čišćenje. Željka je bila pomoćni vodič Mariju, bila je Metla. Ali ni njoj ni Nikoli prava metla nije mrska. Tako da smo vrlo brzo zameli sve tragove našeg bivanja u skladištu. Ostavili smo čiste podove, stolove, toplu kuću i dobru vibru!
.
Nizbrdo Sanja vodi grupu, a Mario je iza.
Nema potrebe za pauzama. Iako smo se vremenski brzo ( unutar predviđenog intervala) spustili do auta, učinilo nam se da je taj povratak baš dugo trajao. Adrenalin uvik pošemeri osjećaj za vrime.

Još nam je preostala odjava u Pinjura. I tu izlet službeno završava.

Hvala ciloj ekipi na druženju, smijanju, podršci. Već se radujem nekom slijedećem izletu.
Hvala PK Gojzerice!
Hvala ljudima koji brinu o PS Pume i HGSS u!

P.S. Jutro nakon povratka, pogledam u What’s up i u našoj grupi stotine fotki i jedna objava ” Dino ubit ću te, sva roba i ruksak mi se ćute po gulašu!”

Split, 28.01.2025.g.

#blog# #blogerka# #planinarenje# #pkgojzerice# #dinara# #troglav# #hiking# #planinarski_vodič# #planine# #pume# #ps_pume# #priroda# #divljina# #najviši_vrh# #domovina# #domovinski_rat#

©2025 www.tourguidesplit.com